blog.zlatiborskivisovi.rs

Razgovor sa nebom

Ima jedna divna Nerudina misao:

Šta je stablo naučilo od zemlje da može da razgovara sa nebom?

DSC09033

Još dok sam sa porodicom, kao devojčica, dolazila na Zlatibor, fasciniralo me je zlatiborsko nebo. Ono vedro, ogromno, prozirno… prepuno krofnastih oblaka ili nebo kao bela njiva…

Noćno nebo – tamni pokrov sa bezbroj zlatnih rupica koje svedoče o svetlosti, tamo iza svega, o svetlosti koja curi kroz te malene zvezdane kapije i donosi mir i spokoj…

Iako je prošlo puno godina i slike mnogih  čudesnih mesta se zadržale u muzeju moga srca, još uvek mislim da je zlatiborsko nebo najlepše na svetu.

Zimski razgovori su sve tiši, rekli smo sve što smo hteli… Treperava slutnja prolećnih razgovora raste u meni…. Radujem se toplim razgovorima sa prolećnim nebom, plavim i beskrajnim, široko otvorenim za svaku moju rеč…