blog.zlatiborskivisovi.rs

O strancima, bliskosti i životu koji se preliva

Nekako mi je postao običaj da svako jutro  kad ustanem, a uglavnom ustajem rano jer uživam u tom jutarnjem miru, odmah izađem napolje da „proverim“ nebo, oblake, dvorište, livadu preko puta i planine u daljini… Nekada, kad sunce izlazi,  samo navučem  jaknu ili džemper preko spavaćice, stavim vodu za čaj i izletim napolje da gledam te prve zrake… I svako jutro je drugačije, prelepo, opijajuće radosno i mirišljavo… Često  ponesem telefon i napravim par slika, a nekada je toliko lepo,  savršeno, harmonično i uklopim se u taj mirni ritam svojim dahom, jednostavnim prisustvom… tada ne mogu da fotografišem, nekako mi je sve osim tog tihog prisustva, učešća u trenutku, besmisleno… Ne dešava se to često, i ne traje dugo, ali me ispuni mirom, lepotom i ljubavlju, pa me „neguje“ neko vreme, dok se „površne“ stvari ne nagomilaju…

IMG_0740

Jutros sam, čim sam se izvukla iz kreveta i obukla, izašla u dvorište i pošla preko puta, do livade… Pramenovi magle su pravili prstenove oko plavkastih planinskih vrhova što se pružaju ka Tari, a sunce je već uveliko milovalo livadu… Uzela sam telefon da uradim par snimaka… Kad sam izlazila na put videla sam neku mladu ženu u daljini, i dok sam slikala livadu i maglu, ubrzo sam začula glas iza sebe… okrenula sam se i videla da je mlada žena kineskinja koja je pružala ruku ka meni i  na odličnom engleskom mi se obraćala: „Hoćeš li da te slikam? Divni su ovi predeli, baš je lepo…“ Ja joj pružim telefon i kažem: „Naravno, što da ne…“  Par snimaka je napravila, usput komentarišući kako je prelep pejzaž, sva radosna i poletna…  I pošto smo razmenile još par reči i osmeha, vratila mi je telefon… srdačno smo mahnule jedna drugoj, ćao – ćao i ona ode dalje a ja se vratim u dvorište…

IMG_0752

 

Tako mi je posebno lepo započeo dan, uz potpunu strankinju, a tako blisku u tih par minuta… Kao da je ovaj kratki susret bio potvrda razgovora koji sam pre neko veče vodila sa  prijateljicom… Pričale smo o lepoti  tih kratkih ljudskih susreta u prolazu…  Duboki pogledi i osmeh, lagano i opušteno davanje i primanje, bez potrebe da zadržiš, da imenuješ… Život koji se deli, preliva iz jednog osmeha u drugi, ispunjava lepotom i radošću…

IMG_0758