blog.zlatiborskivisovi.rs

O slobodi i izuzetnim ženama…

Vesna mi je poslala magnet za frižider, koji je donela iz grada Santiago de Compostela… bila je tamo na hodočašću (https://daljine.rs/sve-o-putu-za-santjago-camino-de-santiago/)  Vesna je jedna od mojih najbližih prijateljica… rođena iste godine, istog meseca, tri dana kasnije od Žane i mene… šalje mi često poklone, stvari za koje zna  da ih volim i  da će me obradovati… i ja njoj šaljem stvari za koje mislim da su baš za nju…

Dok je bila u Španiji,  poslala sam joj knjigu Veličanstvena sloboda (https://www.goodreads.com/en/book/show/33785007), punu predivnih priča o zrelim i starijim ženama koje su vodile, ili još uvek vode, izuzetne živote. Ilustratorka i književnica Lisa Congdon, pripremila je inspirativne priče o takozvanim „kasnocvetajućim ženama“ koje su u svojim četrdesetim, pedesetim, šezdesetim… oslobodile kreativnost u sebi, prepoznale i prigrlile svoje darove, pustile svoje svetlo i otvorile se životu… a Život  voli one koji istinski žive, uprkos strahu od mišljenja drugih i od sopstvenog mišljenja koje nas kljuca iznutra da nismo dovoljno dobri, lepi, važni, pametni, vredni, da ne zaslužujemo… štagod. I Život nagrađuje te „kasnocvetajuće“ sjajnim i toplim suncem, koje greje iznutra i donosi spokoj…

Puno sam u poslednje vreme razmišljala o tome kakvi su to izuzetni životi… i izuzetni ljudi… extraordinary… neobični… i sve što mi se skockalo je da su to autentični ljudi koji žive SVOJ život… onakvi kakvi jesu, sa talentima i darovima sa kojima su došli na ovaj svet (a svako u ovaj svet dolazi sa darovima)… slobodni ljudi… dovoljno hrabri da žive onako kako osećaju da treba da žive, vole, rade…  sloboda je unutrašnja stvar, nema veze sa drugima, ima veze samo sa onim okovima koje smo sami sebi nametnuli i samo sami sebe možemo da oslobodimo… kada prihvatimo u potpunosti sebe i svoje darove… kada zavolimo sebe i ne stidimo se sebe… tako se oslobađamo… teško je u ovom svetu da budemo slobodni… još teže je ako smo žene…

Zato jesam beskrajno srećna što poznajem mnoge slobodne žene… izuzetne, hrabre, neobične… i nema to veze sa spoljašnjim izgledom, odećom, ponašanjem….  u današnje vreme se često baš odećom, ekstravagantnim izgledom i skandaloznim ponašanjem mnoge žene predstavljaju kao slobodne… ali to samo pokazuje robovanje društvenim trendovima i nedostatak autentičnog izraza… slobodne žene koje ja znam su toliko jednostavne u svojoj iskrenosti i želji da  sjaj tog toplog sunca koje njih iznutra greje dele sa drugima… i ta aura spokoja, radosti  i slobode što lebdi oko njih, kao da daje nadu onima koje čeznu da budu slobodne… i dozvolu da procvetaju… takve kakve jesu… tada kada im je vreme… jer zapravo nema „kasnocvetajućih“… svako ima svoje vreme da slobodno procveta…. samo treba da više verujemo sebi… i Džoniju Štuliću 🙂

„sloboda nije božje sjeme pa da ti ga neko da

sloboda nije zahvalnica pročitana abecednim redom

sloboda nije krilatica reklamnog panoa

konstruktivna kritika postojećeg stanja

SLOBODA JE ŽENA…“