Otvaram širom vrata, koja vode u dvorište, da uđe jutro. Mirno je i tiho posle noćašnje kiše. Miriše zemlja i trava poznatim, bezbednim mirisom, koji i pored najbolje volje ne umem da stavim u reči. U daljini, Čigota i Tornik…
Jesen
Prođe leto… U poslu, žurbi, brojnim susretima, toplim danima i predivnim sutonima… Kako je stigao septembar, hladnoća se uvukla u kuću, kiša je obojila sve oko nas u sive, blatnjave boje i izgledalo je kao da smo preskočili jesen… Ali…
Zimsko jutro i prolećno nebo
Neobično toplo vreme za kraj januara… Samo ostaci snega svedoče da zima još traje, a jutros se nebo raspuklo kao njiva i kroz brazde oblaka plava svetlost pozdravlja novi dan. Jutros mi se u glavi premotava pesma Bele njive i…
Još jedna zima…
Iako ne volim zimu, ne mogu da poreknem veličanstvenu lepotu koju donosi prvi sneg… Zlatiborske obline postanu još mekše, zemlja i nebo se spajaju u sivkastoj jutarnjoj izmaglici i čudesni mir se sa maglom širi kao uspavanka za ovaj užurbani…
Septembar
Prošla je letnja gužva, đaci su se vratili u školu, manje je automobila koji prolaze pored kuće, sve je mirnije i tiše… Posle letnjih vrućina posetili su nas oblaci… sakrili su blistavo plavo nebo, uozbiljili se, namrštili, dozvali vetar i…
Julski dan
Tiho i neprimetno, kao da se šunja na prstima, prolazi jul… Vodopija, petrovac i sva sila poljskog cveća, postrojili su se pored puta kao predivna počasna straža, da isprate svaki julski dan…. I novi da dočekaju… Otvaraju svoje savršene cvetne…
Moćna, prolećna lepota
Hiljade belh rada u našem dvorištu je iskočilo iz nežnog zelenila prve ovogodišnje trave… Kao morska pena po zelenom moru, kao sićušni vojnici iz neke bajke što veselo poskakuju na tananim stabljikama koje ih drže da ne odlete… Prolećna lepota…
Razgovor sa nebom
Ima jedna divna Nerudina misao: Šta je stablo naučilo od zemlje da može da razgovara sa nebom? Još dok sam sa porodicom, kao devojčica, dolazila na Zlatibor, fasciniralo me je zlatiborsko nebo. Ono vedro, ogromno, prozirno… prepuno krofnastih oblaka ili…
Kao nekad
Protekli dani su doneli sneg koji podseća na neke davne godine… Zlatibor je, kao nekad, zatrpan belim smetovima… Podseća me ovaj dan na vreme kada je komšija na ramenima nosio naše sinove do očišćenih puteva, da stignu do škole. Vreme…
Belo veče
Evo pada sneg… Kroz belu tišinu pahulje zvone kristalnim zvukom što se topi u mojoj kosi… To me Ti dodiruješ nebeskom rukom u kojoj sve snegove ovog sveta nosiš. Evo pada sneg… Oštrica beline misao mi seče a sve je…